Капела Свете Петке у Београду

sveta petkaОд оне цркве Свете Петке, која је саграђена почетком 15. века, није остао никакав видљив спомен. Вероватно су Турци и тај храм разорили одмах по освајању Београда. Садашња Капела Свете Петке саграђена је 1937. године заузимањем патријарха Варнаве. Приликом копања темеља за нову капелу нађени су у земљи остаци зидова неког ранијег храма, можда баш храма Свете Петке из 15. века. Освећење капеле извршио је епископ викар Сава (Трлајић), у среду 27. октобра 1937. године, „уз огромно учешће побожног народа“. Епископ Сава је са свештеницима одслужио Свету архијерејску Литургију у Ружици, а потом је сишао у Капелу и осветио њу и извор.

Западно од Капеле је исте те године саграђен црквени дом, у коме је био у сутерену двособан стан за црквењака; у приземљу је била велика дворана за свечане дане, а на спрату стан за свештеника. Капела и дом били су повезани са северне стране тремом под који се народ склањао од кише и сунчане жеге, а са јужне стране порта је била ограђена високим зидом. И дом, и трем, и зидови уништени су експлозијом немачке муниције на Васкрс 1944. године, за време савезничког бомбардовања Београда; капела је остала неоштећена.

Пре данашње озидане капеле, постојала је раније капела – земуница, на падини више данашње капеле. Споља су се видела само врата и над њима крст. У капелу се улазило низ степенице. На крају тога улаза један мали ходник водио је до извора бистре и хладне воде. Зидови са обе стране улаза били су украшени иконама.

sveta petkaДанашња капела је живописана 1948. године. Живопис је радио академски сликар Владимир Предојевић. И овај је живопис брзо пропао, због влаге и слабе обраде. Капела је јако почађивала од многобројних свећа, које верни прислужују сваког дана од раног јутра до касне вечери. Због те чађи, капела изгледа као да је нека грађевина из прадавних времена, и баш то јој даје драж старине, нарочито у очима страних туриста који оба храма радо посећују и разгледају са великим интересовањем.

О живопису у капели постојао је овај запис у ниши на западном зиду, иза јужних врата:


У СЛАВУ
ПРЕПОДОБНЕ МАЈКЕ ПЕТКЕ ПАРАСКЕВЕ
ЖИВОПИСА СЕ ХРАМ ОВАЈ У ВРЕМЕ ГАВРИЛА
ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ТРУДОМ БРАТИЈЕ СВЕТЕ
ОБИТЕЉИ ОВЕ И ПРИЛОГОМ БЛАГОЧЕСТИВИХ
ВЕРНИКА ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ 1948. – СЕТИ СЕ
ГОСПОДЕ СВИХ ОНИХ КОЈИ СЕ МОЛЕ И ТРУДЕ У
СВЕТОМ ХРАМУ ОВОМЕ.


Може се рећи да је овај запис „постојао“, јер већ 1969. године једва је могло да се разазна само понеко слово овога текста.

 

 

sveta petkaМОЛЕБАН ПЕТКОМ – ПРАСТАРИ ОБИЧАЈ

Капелу Свете Петке много посећују верни скоро сваког дана, а нарочито петком, младим петком и о храмовним славама. На дан Свете Петке 27. октобра тешко је и доћи до капеле од мноштва народа који закрчи све прилазе. Сваког петка пре подне служи се у Цркви Ружици Света Литургија са читањем канона Светој Петки и целивањем светих моштију, а поподне се служи у капели вечерње, такође са читањем канона Светој Петки и целивањем светих моштију.

ВОДИЦА СВЕТЕ ПЕТКЕ

Изворе крај светиња народ зове водицама. Вода у овим изворима се освећује и она ужива велико поштовање верних. Нарочито поштовање народа ужива водица Свете Петке у Београду, и то још од прастарих времена. Чули смо народно причање о витезу који је пронашао извор лековите воде на ушћу двеју река. Краљева кћи, излечивши се том водом, подигла је изнад тога извора заветну цркву која је, по њеном имену, прозвана Ружица.

Лековитост водице Свете Петке – Од најстаријих времена народ је ову воду употребљавао као лек против грознице, затим за лечење неких болести очију, понеког осипа на кожи, а добра је и за пробаву, па су је стога верни носили кући не само за лек него и за пиће. Многе жене захваљују Светој Петки што их је овом водом излечила од неких других болести, за које нигде нису могле да нађу лека. Неколико таквих примера, који су лично испричани, записани су у Летопису цркве Ружице.